Ka­pe­la ko­ja je otvo­re­na u zgra­di bje­lo­polj­skog za­tvo­ra pri­je vi­še od go­di­nu da­na slu­ži kao du­hov­no uto­či­šte za­tvo­re­ni­ka i pri­tvo­re­nih li­ca ko­ji su osu­đe­ni zbog kri­vič­nih dje­la ili če­ka­ju na iz­ri­ca­nje pre­su­de. U ka­pe­li se slu­že li­tu­r­gi­je za za­tvo­re­ni­ke pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vije­sti, ali se i kr­šta­va­ju oni ko­ji su se u za­tvo­ru vra­ti­li vje­ri.
Pre­ma ri­je­či­ma star­je­ši­ne cr­kve, pro­to­je­re­ja-sta­vro­fo­ra Dar­ka Pe­ji­ća, do­la­zak u ka­pe­lu je od ve­li­ke va­žno­sti za po­je­di­ne sta­nov­ni­ke ove bje­lo­polj­ske usta­no­ve. Do­la­zak u adap­ti­ra­nu cr­kvu, po nje­go­vim ri­je­či­ma, uti­če da oni ko­ji su se u pro­šlo­sti ogri­je­ši­li o za­kon „do­đu se­bi“ i pro­na­đu svoj ži­vot­ni put i smi­sao tog pu­ta.
– Cr­kva im u to­me po­ma­že – da do­ži­ve mo­ral­ni i du­hov­ni pre­po­rod i da odav­de po­đu se­bi i svo­joj po­ro­di­ci kao no­vi – re­kao je Pe­jić za „Dan“.
On po­ja­šnja­va da je Cr­kve­na op­šti­na Bi­je­lo Po­lje, u ci­lju da po­mog­ne i do­pre do sva­kog pa­ro­hi­ja­na i vjer­ni­ka, uspje­la da u sa­rad­nji sa za­tvo­rom opre­mi jed­nu pro­sto­ri­ju, ko­ja je pre­tvo­re­na u ka­pe­lu i ko­ja je po­sve­će­na Sve­tom Jo­va­nu Vla­di­mi­ru. Ka­ko je ka­zao Pe­jić, na Bad­nji dan se na­vr­ši­la go­di­na od ka­da se slu­že sve­te li­tur­gi­je, pri­če­šću­ju za­tvo­re­ni­ci.
– Ima­li smo i slu­ča­je­ve kr­šte­nja – do­da­je on.
Pe­jić po­ja­šnja­va da je za­tvo­re­ni­ci­ma na ras­po­la­ga­nju i bi­bli­o­te­ka sa oko 500 na­slo­va.
– Mi smo opre­mi­li u za­tvo­ru i jed­nu li­je­pu bi­bli­o­te­ku ko­ja ima 500 na­slo­va, gdje je za­tvo­re­ni­ci­ma na ras­po­la­ga­nju du­hov­na knji­žev­nost, od Sve­tog pi­sma, pa do sve­ga gdje se go­vo­ri o svi­je­tlim pri­mje­ri­ma ka­ko se čo­vjek mo­že pro­mi­je­ni­ti, od­no­sno, ka­ko pro­mi­je­ni­ti svo­je na­vi­ke i vra­ti­ti se ono­me za šta je stvo­ren. Pro­sla­vi­li smo u za­tvo­ru dru­gi Bo­žić, uz na­du da će­mo sa ru­ko­vod­stvom ove za­tvor­ske je­di­ni­ce i da­lje od­lič­no sa­ra­đi­va­ti – po­ru­čio je on.
Pe­jić do­da­je da je zgra­da za­tvo­ra, ko­ja je gra­đe­na po­lo­vi­nom pro­šlog vi­je­ka, po­pri­mi­la no­vu fi­zi­o­no­mi­ju po mno­gim osno­va­ma, a da je pre­tva­ra­njem jed­ne pro­sto­ri­je u ka­pe­lu, pro­mi­je­ni­la i svoj duh. On je po­ru­čio da je že­lja da u toj zgra­di bu­de što ma­nje lju­di, ali da se omo­gu­ći oni­ma ko­ji ipak do­đu i ko­ji mo­ra­ju odu­ži­ti svo­ju ka­znu, „u njoj na­đu put po­vrat­ka se­bi, Bo­gu i svom ro­du“.
– Pri­tvo­re­ni i za­tvo­re­ni lju­di ima­ju pra­vo na vje­ro­i­spo­vi­jest i to pra­vo im je na ovaj na­čin ne­po­sred­no bli­že – re­kao je Pe­jić.
Ovo je pr­vi put da je­di­ni za­tvor na sje­ve­ru dr­ža­ve do­bi­je pro­sto­ri­ju za vjer­sku slu­žbu. Pe­jić se na­da se da će na­kon što su to uči­ni­li u za­tvo­ru us­pje­ti da ka­pe­lu iz­gra­de i u bje­lo­polj­skoj Op­štoj bol­ni­ci, ko­ja je smje­šte­na u na­se­lju Me­da­no­vi­ći.
– Ka­pe­lu bi tre­ba­lo otvo­ri­ti za mo­li­tvu, ka­ko bi pa­ci­jen­ti ima­li gdje da do­đu, da se slu­ži sve­ta li­tur­gi­ja i pri­če­ste bo­le­sni­ci. I ne sa­mo oni, već i sta­na­ri iz kom­ššij­skog Do­ma za sta­ra li­ca. Sve je lak­še sa Bož­jom po­mo­ći, da na­du i vje­ru bo­le­sni­ma vra­ti­mo, u sva­ko sr­ce čo­vje­či­je i ta­ko im olak­ša­mo bol i pat­nju. Sve što ra­di­mo vo­di ka to­me da po­mog­ne­mo ko­li­ko je u na­šoj mo­ći – is­ti­če Pe­jić.
Pro­to­je­rej do­da­je da su za­hva­lju­ju­ći po­mo­ći Ma­na­sti­ra Ostrog, Epar­hi­je bu­dimljnsko-nik­šić­ke i po bla­go­slo­vu vla­di­ke Jo­a­ni­ki­ja, a uz ve­li­ki trud bje­lo­polj­ske Cr­kve­ne op­šti­ne, na či­jem je če­lu Ran­ko Da­mja­no­vić, obez­bi­je­đe­na sred­stva i do­na­ci­je na­ro­da za opre­ma­nje ka­pe­le. Pe­jić na­vo­di da po­seb­nu za­hval­nost du­gu­ju Sa­vu Lu­ki­ću, či­ja je fir­ma „Uni­pred“ do­ni­ra­la plo­či­ce i li­je­pak.
M.N.


Iz­gra­di­li dvi­je ku­će

Pe­jić na­vo­di da je Cr­kve­na op­šti­na Bi­je­lo Po­lje u pro­šloj go­di­ni uspje­la da po­mog­ne iz­grad­nju dvi­je ku­će za dvi­je po­ro­di­ce ko­je se na­la­ze u iz­u­zet­no te­škoj ži­vot­noj si­tu­a­ci­ji.
– To je ku­ća za po­ro­di­cu Je­lić, ko­ji­ma je sta­ra ku­ća iz­go­re­la, kao i ku­ća po­ro­di­ce Tvr­di­šić, ko­ji ima­ju de­ve­to­ro dje­ce. Uspje­li smo da im stvori­mo krov nad gla­vom i na­da­mo se ma­kar ma­lo im olak­ša­li te­žak ži­vot – za­klju­čio je Pe­jić.